Tо је та ствар у коју сте уселили на рођењу. Али право питање је: од којих делова је тело начињено и како се они уклапају у складну целину?
Биолошки, људи су сисари, а сисари су једна од неколико група животиња са унутрашњим скелетом. Ми, дакле, имамо кости унутар наших удова и користимо мишиће да бисмо их покретали. Један појединачни мишић је у стању да повуче неку кост у само једном правцу и једном смеру, тако да је за покретање костију у много праваца потребно да имамо неколико пута више мишића него костију.
Кости су причвршћене једна за другу нарочитим структурама званим зглобови. Површине костију унутар зглобова су веома глатке, прекривене клизавом хрскавицом и подмазане специјалном „синовијалном“ течношћу. Две суседне кости су уз то међусобно повезане и јаким еластичним тракама везивног ткива које се називају лигаментима. Лигаменти су чврсто обмотани око зглобова у неколико праваца, слично бандажним завојима, што зглобове чини издржљивим и водоотпорним.
Сваки најмањи делић мишића, такозвано мишићно влакно, има неку максималну силу коју може произвести. Влакна су микроскопска па су и њихове силе минијатурне. Због тога, да би мишићи у целини били у стању да произведу довољно снаге неопходне за свакодневне активности које предузимамо својим телом, они морају да буду позамашни. Али дебели мишићи у близини зглобова би ометали покрете… Генијално решење које је природа нашла јесте да „повеже“ мишиће са костима преко релативно дугих и танких „сајли“ званих тетиве. На тај начин мишић може да буде удобно смештен отприлике на средини своје кости и да има прилично изражени „трбух“ тако да је способан да повуче суседну кост, с тим што ће он то чинити посредно помоћу дугачке тетиве која прелази преко зглоба. Помислите на своје бицепсе или мишиће листова на ногама.
У неколико чланака који следе покушаћемо да објаснимо одређене детаље у вези са структуром и функцијом људског тела, и да скренемо вашу пажњу на неке мање познате чињенице и принципе који вам могу бити неизмерно корисни током вежбања. То знање може изградњу вашег тела кроз спортске активности да претвори у страст и омогући вам да истински уживате уместо да патите у том процесу.
Није лоше бити боди-билдер (на енглеском: „зидар“ свога тела), али далеко је забавније бити боди-архитекта!